Sudska kontrola poreskog postupka
мај 31, 2023Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i pravna sigurnosti poreskih obveznika
мај 31, 2023Право на имовину као део правне сигурности пореских обавезника
Општа правна сигурност део је владавине права која, сагласно одредбама чл.3. Устава, као његова основна претпоставка, почива на неотуђивим људским правима. Када је реч о правној сигурности у судском или неком другом поступку пред државним органом, она у најширем смислу пре свега подразумева предвидљивост одвијања тог поступка, тачније предвидљивост деловања државног органа пред којим се тај поступак одвија.
У складу са одредбама чл. 58. Устава Републике Србије сваком субјекту својинских и имовинских права гарантовано је мирно уживање својине и имовинских права, уколико су она стечена на основу закона. Истина ова уставна одредба ближе не одређују субјекте којима се ова гаранција пружа. Међутим, како се ради о општој одредби то значи да се ова уставна заштита односи на било ког титулара својине и имовинских права. Следствено таквој формулацији, ова уставна гаранција односи се како на физичка и тако и на правна лица.
Имајући у виду да се и физичка и правна лица третирају као обвезници одговарајућих пореских обавеза, несумњиво је да се уставне гаранције односе и на правна и на физичка лица, с обзиром да и једни и други могу бити титулари својине или имовинских права, али и порески обвезници. Њима се та права, ради наплате пореза или других дажбина, могу ограничити Законом о пореском поступку и пореској администрацији-ЗПППА. Ова ограничења садржана у овом закону као закону који претежно уређује порески поступак, схваћен као посебна вид општег управног поступка.
Правна сигурност пореских обвезника је нешто што се у пореском поступку подразумева. Прокламована начела пореског поступка, укључујући ту и начело законитости, требала би бити гарант да ће Пореска управа која покреће и спроводи порески поступак, тај поступак спровести у складу са законом.
Правну сигурност пореских обвезника, као учесника и странке у пореском поступку, могуће је посматрати кроз праксу спровођења пореског поступка пред Пореском управом као државним органом који тај поступак спроводи.
Несумњиво је да је право својине односно право на имовину, иако можда и не најважнији, оно свакако веома значајан сегмент опште правне сигурности грађана.
Међутим, Законом о пореском поступку и пореској администрацји, у поступку утврђивања и наплате пореза ово право може бити значајно ограничено, чак и пре него што пореска обавеза буде коначно утврђена.
То се пре свега односи на привремене мере обезбеђења и наплате пореза према одредбама члана 66.ЗПППА. Према одредбама тог члана, Пореска управа може на имовини пореског обвезника и то на покретним стварима, непокретностима, новчаним средствима и потраживањима, установити привремене мере обезбеђења наплате пореза који не само што није доспео на наплату, већ који још није ни утврђен. Када се ово има у виду, онда делује потпуно „безазлено“ чињеница што се поступак принудне наплате пореза може покренути по решењу које још није правоснажно, и у погледу чијег преиспитивања нису ицрпљени редовни правни лекови.
Широка ограничења права пореских обвезника на имовину, без ваљане контроле, лако могу довести у питање не само правну сигурност него и саму егзистенцију пореских обвезника.